Да би испунио захтеве које се пред њега постављају, сваки статистички софтвер мора да поседује одређене особине. Три најважније особине које треба да има статистички софтвер су:

  • обухватност
  • прецизност и
  • корисничка помоћ.

Обухватност као особина значи да софтвер треба да имплементира све релевантне статистичке технике због којих је и направљен. Програм треба да буде обухватан у дубину и у ширину. Статистички пакет је обухватан у дубину ако поседује могућности конфигурисања статистичке процедуре тако да она обухвати све релевантне варијанте алгоритма и ако омогућава конфигурисање резултата рада процедуре. Алгоритам треба да има јасно дефинисане границе унутар којих је могуће његово извршење, а ако конфигурација података није унутар тих граница, програм мора о томе обавестити корисника и дати му упутство како да проблем реши. Ширина обухвата се односи на број статистичких процедура које су у програму имплементиране.

Претерана дубина и ширина може бити збуњујућа за кориснике који нису статистичари, док превише мала може представљати проблем искусним статистичарима. Превише опција делује врло збуњујуће на неискусне и повремене кориснике који због тога осећају отпор према коришћењу програма. С друге стране, искусни статистичари желе више креативности, услед чега мала дубина обухватности може да буде разлог да се определе за неки други статистички пакет.

Прецизност означава избор прихватљивог алгоритма и његову тачну имплементацију. Алгоритам треба или да толерише стресне конфигурације података или да их детектује и љубазно извештава о немогућности наставка анализе. С обзиром на сложеност и итеративност савремених статистичких процедура, програм треба да користи онај алгоритам који најбрже обезбеђује најтачнији резултат.

Корисничка помоћ коју софтвер пружа кроз структуру и опције корисничког интерфејса да би се спровела коректна и ефективна анализа је веома значајна особина савремених статистичких пакета. Ова особина обухвата помоћ при избору одговарајуће команде, као и помоћ при одлучивању о валидности одређеног приступа. Програм треба да буде способан да води корисника кроз анализу не само кроз структуру менија, већ и експлицитно, путем порука, упутстава и резултата анализе.

Особине статистичког софтвера су међусобно повезане. Програм који пружа максималну помоћ кориснику је у ствари експертни систем. У том екстремном случају, обухватност престаје да постоји као посебна особина, већ је одређена нивоом прецизности улаза. На другом крају, минимална корисничка помоћ значи документацију програма и ништа више. У средини се налази аутоматско укључивање дијагностике везане за претпоставке метода анализе. Обухватност означава, између осталог, и доступност и једноставност употребе приликом креирања такве дијагностике.

Да би открио структуру у подацима, софтвер мора пружити могућност цртања разних врста графикона, приказ табела, понудити флексибилно управљање подацима, бити у стању да се повезује са другим програмима и ослањати се на све статистичке методе, а не само на тестирање хипотеза.

Са аспекта произвођача, да би био прихваћен на тржишту, статистички пакет треба да поседује још неке особине:

  • добро планиран приказ информација треба да олакша корисниково разумевање података, тумачење и презентацију резултата анализе
  • разумљива и конзистентна терминилогија која ће омогућити брже учење и прилагођавање на опције програма,
  • разумно време одговора, без обзира на величину података или сложеност алгоритма,
  • помоћ при корекцијама и исправљању грешака путем порука, контекстне помоћи, корисничког упутства за употребу програма и онлине помоћи
  • цена производње мора омогућити профитабилну производњу и одржавање софтвера, као и његово стално унапређивање како би се испратили трендови тржишта и имплементирали нови алгоритми и нове статистичке технике,
  • једноставност употребе за повременог корисника тако да је у фокусу рада задатак а не техника.

Већина статистичких пакета који се данас могу пронаћи на тржишту имају заједничке карактеристике које их чине подесним и поузданим за анализу података. То су:

  • едитор података у редовима и колонама који омогућава једноставан унос и измену података,
  • систем менија, брзе анализе и корисничка упутства,
  • статистички ниво поузданости као и ниво мерења варијабле је могуће дефинисати приликом уноса података,
  • следе иницијалне кораке у истраживачком пројекту:
    • припрема података за унос у софтвер,
    • дефинисање и означавање варијабли,
    • унос података тако да редови садрже испитанике а колоне варијабле,
    • провера и чишћење података што осигурава да су сви подаци нумерички, да се подаци могу истражити и проверити да ли постоје грешке и неправилности,
    • дефинисање статистичког нивоа значајности п за одбацивање нулте хипотезе, обично 0.05.

Године развоја водећих статистичких пакета довеле су ове особине на ниво стандарда, тако да су разлике између њих углавном последица различите перцепције произвођача о потребама свог циљног тржишта и односе се на имплементацију алгоритма и одређеног броја и врста статистичких процедура.