Матрица података је дводимензионална табела у чијим редовима су ентитети, а у колонама атрибути. У друштвеним наукама ентитети су углавном испитаници, а атрибути варијабле истраживања. Ентитети не морају бити само испитаници, то могу бити и производи људске делатности. На пример уколико се проверава квалитет неког производа у редовима матрице података би били производи, а у колонама својства производа по којима се врши провера квалитета.

У свим квантитативним истраживањима, након дефинисања проблема истраживања, одређивања узорка и осталих неопходних елемената нацрта истраживања, следи фаза прикупљања података. Да би прикупљни подаци у истраживању били доступни статистичкој обради они се прво морају унети у матрицу података.

Матрица података се састоји из колона, редова и ћелија матрице које се налазе у пресеку реда и колоне. У колонама су варијабле које су коришћене у истраживању, а у редовима су испитаници. У ћелијама матрице су кодови, нумерисани одговори испитаника на одређено питање из упитника, резултати мерења, посматрања. У табели дат је пример матрице података коришћене у једном истраживању.

Ред. бр Пол Старост Образовање Питање1 Питање2 ... Питањен
1. 1 1 6 3 104    
2. 1 2 7 3 108    
3. 1 1 8 4 108    
...              
4. 2 2 5 4 107    
5. 2 1 6 1 93    
6. 1 1 10 2 103    
...              
н. 1 3 6 2 109    

Уобичајно је да почетне колоне у матрици буду независне или/и дескриптивне варијабле истраживања, а затим зависне варијабле. Из колона ове матрице може се претпоставити да је у истраживању коришћен упитник и да се ради о анкетном истраживању.

Варијабле се у матрици података обично означавају неким именом или скраћеницом, које асоцира на саму варијаблу. Уколико је варијабла предугачка (На пр. „Да ли волиш да идеш у школу?“) обично се именује редним бројем из упитника. Неки софтвери за статистичку анализу података дозвољавају максималну дужину имена варијабле до осам карактера.

Идентификација испитаника се врши преко редног броја у матрици. Препоручљиво је да се и упитник одређеног испитаника или инструменти које је попунио један испитаник, означи истим бројем, да би се у случају грешке у уносу података лако дошло до извора грешке.

Матрице се праве као дводимензионалне. Уколико у истраживању постоји више димензија, то се решава тако што се додају нови редови или колоне. На пример у лонгитудиналним истраживањима поред испитаника и варијабли постоји и време. Варијабле другог или н-тог мерења се уписују у нове колоне.