Мод

Мод је најчешће опажени скор у дистрибуцији. То је једина мера централне тенденције која се може применити на номиналним подацима, а може се користити и на ординалним, интервалним и рацио подацима.

Подаци на номиналном нивоу мерења најчешће се приказују расподелом фреквенција, у табели са две колоне, где су у првој колони скорови, а у другој колони фреквенције, тј. број који означава број понављања неког скора у расподели.

Поред табеларног приказа података, могуће је и њихово графичко приказивање. За графичко приказивање расподеле фреквенција се најчешће користи полигон фреквенција. Вредност на x-оси којој одговара највиша тачка на полигону фреквенција (на y-оси) представља мод расподеле. У зависности од врсте расподеле, може бити више врхова на полигону фреквенција. Разлог за графичко приказивање података, поред табеларног приказа, је лакше уочавање на графикону карактеристика податка које су значајне за одређивање прикладне статистичке технике.

На мод, као и на медијану, не утичу екстремне вредности. Уколико би се из неке популације издвајали узорци и за сваки израчунала аритметичка средина, медијана и мод, тада би мод више варирао од узорка до узорка него медијана и аритметичка средина.

Уколико у низу резултата постоји само један резултат са највећом фреквенцијом онда се таква расподела зове унимодална расподела.

Могуће је да се у расподели појављује више резултата са највећом фреквенцијом и онда се таква расподела зове мултимодална расподела. Посебна подврста мултимодалне расподеле је бимодална расподела где два резултата имају највећу фреквенцију.

Уколико се у низу резултата сви скорови појављују исти број пута, тада расподела нема мод, а таква расподела се назива униформном. У истраживању људи и животиња униформна расподела се ретко среће, јер се већина особина код људи и животиња распоређује по нормалној расподели.