Хипотеза се може дефинисати као изјава или предвиђање о једној популацији или односу између две или више популација. Разликују се истраживачке и статистичке хипотезе.
Истраживачка хипотеза представља исказ о очекивањима и предвиђањима истраживача. Она је проверљива изјава или предвиђање о повезаности или разлици између варијабли.
Хипотеза се састоји из два елемента:
- варијабле и
- релације између варијабли.
На основу релације варијабли, хипотезе се могу поделити на:
- хипотезе повезаности,
- хипотезе разлике и
- дескриптивне хипотезе.
У неким хипотезама релација између варијабли може бити сакривена и то су најчешће хипотезе које доводе у везу две групе испитаника.
Статистичке хипотезе сажимају истраживачке хипотезе повезујући их са параметрима популације. Могу се поделити на:
- нулту хипотезу и
- алтернативне хипотезе.
Нулта хипотеза
Нулта хипотеза је концепт који је осмислио Роналд Фисхер. Нулта хипотеза је негативно формулисана и у њој се обично тврди супротно од истраживачке хипотезе, тј. да нема ефекта или разлике у популацијама из којих је издвојен узорак или да су параметри две популације једнаки. Још прецизније, у нултој хипотези се тврди да је величина ефекта или разлика једнака 0.
Значај нулте хипотезе је што она увек садржи знак једнакости и само једну вредност - нулу. Да би се нулта хипотеза задржала или одбацила потребно је урадити само један тест. Недостатак нулте хипотезе је што се не може дефинитивно доказати.
Нулта хипотеза се обележава са Х0. Симболима исписана, нулта хипотеза би се изразила као
Х0: μ1=μ2
или
Х0: μ1-μ2=0
Алтернативне хипотезе
Насупрот нултој хипотези, у алтернативним хипотезама се тврди да постоји ефекат или разлика у популацијама из којих је издвојен узорак.
Алтернативне хипотезе се обележавају са Х1...н и за разлику од нулте хипотезе, може их бити више.
Алтернативне хипотезе се деле на
- недирективне и
- директивне.
У недирективним алтернативним хипотезама се тврди да разлика или ефекат постоји, али нема тврдње о смеру или ефекту те разлике. На тај начин се врши двосмерно тестирање хипотеза. Симболима исписана, недирективна алтернативна хипотеза би гласила
Х1: μ1≠μ2
У директивним алтернативним хипотезама се установљава смер разлике и врши се једносмерно тестирање хипотезе. Директивне алтернативне хипотезе би се симболима представиле на следећи начин:
Х2: μ1>μ2
и
Х3: μ1<μ2
У принципу постоје три алтернативне хипотезе, а истраживач се опредељује за једну у зависности од својих очекивања.
Циљ истраживања је да се потврди постојање ефекта или разлике, а у нултој хипотези се тврди да разлика или ефекат не постоји. Истраживачи очекују да одбаце нулту хипотезу, чиме једна од алтернативних хипотеза постаје кандидат за усвајање.
Уколико се у истраживању користи директивна алтернативна хипотеза, на пример Х1: μ1>μ2, нулта хипотеза се може одбацити једино ако подаци указују да је средина првог узорка већа од средине другог узорка. Уколико је ситуација обрнута μ2>μ1, нулта хипотеза се не може одбацити.
Алтернативна хипотеза представља закључак базиран на одбацивању нулте хипотезе. Нулта хипотеза се одбацује уколико подаци из узорка указују да нулта хипотеза није тачна. Уколико се не одбаци нулта хипотеза, не може се тврдити да је она доказана. Неодбацивање нулте хипотезе значи да се није успело у потврђивању алтернативне хипотезе.
Коментари (0)