Информације које се прикупљају током истраживања се класификују у зависности од нивоа мерења. Различити нивои мерења података садрже различите количине информације без обзира шта је предмет мерења. Како ниво мерења расте од најнижег (номинални ниво) до највишег (рацио ниво), расте количина информација коју садрже подаци, као и математичке операције које се могу изводити на тим подацима.

Систем класификације који је развио Стивенс 1946. године се често користи у многим научним дисциплинама и садржи четири нивоа мерења:

  • номинални,
  • ординални,
  • интервални и
  • рацио.

Номинални ниво мерења

Подаци на номиналном нивоу мерења се називају номинални или категорички. Категорички подаци бележе квалитет или карактеристику неке особе, као што су:

  • боја очију,
  • припадност полу, нацији или политичкој партији,
  • мишљење о неком питању итд.

Сваки број који се добија на овом нивоу мерења, нема прави нумерички смисао, јер се иста врста предмета означава истим бројем. То значи да се уместо имена предмета, карактеристика, група додељује неки број, као на пример:

  • бројеви аутомобила,
  • бројеви спортиста и др.

Категорички подаци сврставају индивидуе у групе и ови подаци се уобичајно презентују као број и/или проценат броја или особа који спадају у одређене групе.

На номиналним подацима, дозвољене су следеће статистичке технике:

  • мод,
  • пропорција,
  • χ2 тест,
  • Φ коефицијент корелације и
  • коефицијент контигенције Ц.

Ординални ниво мерења

Ординална скала одређује шта је веће или мање, али разлике између појединих јединица скале нису једнаке.

На овај начин се прикупљају следећи подаци:

  • рангови,
  • школске оцене и др.

Од статистичких техника дозвољене су:

  • мод,
  • коефицијент корелације ρ и
  • коефицијент В.

Интервални ниво мерења

Карактеристика интервалне скале је да одређује шта је веће или мање, а разлике између појединих јединица скале су једнаке на сваком делу скале и у сагласности са мереном особином. Ове скале немају апсолутну нулу. Уколико је постављена 0 на овим скалама, она је арбитрарна.

Пример интервалних скала су резултати на психолошким тестовима, иако неки теоретичари сматрају да је примереније податке добијене психолошким тестирањем третирати као ординалне.

Од статистичких техника, поред наведених у претходне две скале, може се користити још:

  • аритметичка средина,
  • стандардна девијација,
  • з-вредност и
  • коефицијент корелације, укључујући и парцијалну и мултиваријантну корелацију.

Коефицијент варјабилности В се може користити на интервалним подацима, ако се врши поређење унутар једне варијабле.

Рацио ниво мерења

Рацио скала има све особине интервалне скале и још има апсолутну 0. То значи да су бројчани односи исти с односима у мереној појави. Мерења у физици као што су дужина, тежина, отпор и др. се налазе на рацио скали.

Осим свих горе наведених статистика може се користити још и:

  • геометријска средина и
  • коефицијент варијабилности В.