Суштински, постоје четири врсте вероватноћа. Свака има своје добре и лоше стране. Ниједан од ова четири приступа није лош сам по себи.

Четири приступа вероватноћи су:

  • субјективна вероватноћа,
  • класични приступ,
  • фреквенција дешавања и
  • аксиоматски приступ.

Субјективна вероватноћа

Субјективна вероватноћа је степен уверења који има разума и логички доследна особа када на бази датих доказа процењује да ли ће се неки догађај десити или се неће десити. У свакодневном говору се често каже: "Вероватно ће се десити...". Овакви искази обично немају ништа са формалном дефиницијом вероватноће, већ представљају интуитивну идеју о неком догађају базирану на искуству или познавању чињеница.

Субјективна вероватноћа се доста изучава, нарочито у вези са коцкањем и тржиштима хартија од вредности.

Предност субјективне вероватноће је што може да се припише сваком догађају, па чак и оном који се дешава само једном или ситуацији која не укључује случајни процес.

Класични приступ вероватноћи

Према класичном приступу, вероватноћа неког догађаја се може изразити према формули

Formula za izračunavanje verovatnoće - klasičan pristup

где је:

П(А) - вероватноћа догађаја А,
Н(А) - број "повољних" исхода, тј. број исхода који задовољавају постављени услов, а
Н - укупан број исхода експеримента

Пример: Израчунавање вероватноће класичним приступом

Колика је вероватноћа да се из шпила од 52 карте извуче краљ?

Одговор: Укупан број могућих исхода је 52, јер се извлачи једна карта из шпила од 52 карте. Пошто шпил има 4 краља, број повољних исхода је 4. Користећи се горњом формулом добијамо

П(извучен је краљ)=4/52 = 1/13

Према томе, шансе да се из шпила од 52 карте извлачењем једне карте извуче краљ су 1:13.

Главна слабост класичног приступа је што претпоставља да сваки догађај има једнаку шансу да се деси. У неким једноставним ситуацијама, као нпр. бацање коцкице, оваква претпостака је оправдана, али у већини случајева није, па класични приступ није применљив у свим ситуацијама.

Пример: Погрешна примена класичног приступа

Применом класичне теорије вероватноће, колике су шансе да ме сутра прегази аутомобил?

Одговор: Постоје два могућа исхода:

  • сутра ће ме прегазити аутомобил и
  • сутра ме неће прегазити аутомобил.

Према томе, вероватноћа да ме сутра прегази аутомобил је

П(сутра ће ме прегазити аутомобил)= 1/2 = 50%.

Очигледно је да ова логика није одржива.

Фреквенција дешавања

Претпоставка овог приступа је да се вероватноћа неког догађаја може мерити путем поновљених експеримената. Према приступу фреквенције дешавања, вероватноћа неког догађаја се може изразити формулом:

Formula za izračunavanje verovatnoće - pristup frekvencija dešavanja

где је

П(А) - вероватноћа догађаја А,
Н(А) - број "повољних" исхода, тј. број исхода који задовољавају постављени услов, а
Н - укупан број исхода експеримента

Није потребно бесконачно понављати експеримент да би се уочила вредност ка којој тежи експеримент, али што је већи број покушаја, добијена вредност ће бити ближа стварној вредности. Према томе, приступом базираним на фреквенцији дешавања, у ствари, се не добија права вредност исхода неког експеримента, већ само његова приближна вредност на основу које, са одређеном вероватноћом можемо закључити праву вредност.

Аксиоматска теорија вероватноће

Аксиоматска теорија вероватноће је најопштији приступ вероватноћи. Овај приступ полази од одређених аксиома путем којих се дефинише простор вероватноће. Даљи поступак се у великој мери ослања на класичан приступ.