Примена статистике није ограничена само на научна истраживања, већ се појављује и у свакодневном животу човека који се не бави науком. Оваква примена статистике не мора увек да следи формалне технике и методологије, већ често може да буде само интуитивна представа о неком феномену.

Неки од примера примене статистике у свакодневном животу су:

  • државни органи регуларно објављују разне публикације које садрже информације из њиховог домена: стопа инфлације, просечна плата, број незапослених по регионима земље и др.;
  • статистика се интензивно користи у активностима везаним за изборе:
    • уочи избора веома честе су предизборне анкете које покушавају да, на основу репрезентативног узорка, прогнозирају победника на изборима;
    • у време одржавања избора редовно се објављују извештаји о броју изашлих на изборе до одређеног тренутка времена;
    • након што се затворе гласачка места гласачки листићи се пребројавају и на основу информација о пребројаним гласовима врше се, мање или више поуздане, прогнозе резултата избора;
    • коначни резултати избора се добијају пребројавањем и класификовањем свих гласачких листића, а публикују у виду табела и графикона;
  • многе компаније спроводе анкетирање својих потрошача и потенцијалних купаца како би боље профилисали своју понуду, дефинисали и поправили тржишну позицију и др.
  • веома велику употребу статистика налази у спорту:
    • данашње спортске догађаје је немогуће пратити, а да нисте упознати са статистичким подацима о постигнутим рекордима, тимовима, појединим играчима, успесима и неуспесима по четвртинама, у гостима или код куће и др.;
    • играчи игара на срећу користе историјске записе о играчима и тимовима приликом избора свог кладионичарског портфолија, док кладионице своје постојање заснивају на закону великих бројева и теорији вероватноће;
    • тренери одређују минутажу играча, а стратегија игре се поставља у зависности од историјских података о учинцима.

Листа примера би могла да иде у недоглед. Данашњи човек је затрпан статистичким подацима који потичу из разних извора:

  • новине, телевизија и други медији,
  • влада,
  • чланци у стручним часописима и др.

Слободно се може рећи да нема особе која није макар једном била изложена статистици. Као потрошачи статистичких информација грађани имају представу о статистичком начину размишљања, који треба да обезбеди смисао подацима, омогући закључивање и доношење пословних и приватних одлука, те да пружи критеријуме за разликовање закључака који су подржани подацима од оних који нису.